Robotska evolucija se dešava upravo sada. Tokom godina, zahvaljujući ubrzanom razvitku tehnologije i sama robotika se modernizovala. Kako su iz godine u godinu, sami roboti postajali napredniji i u njih su ugrađivane mnogobrojne funckcije, ljudi su vremenom razvili neke predrasude i zasnovali svoje statove i razmišjanja o robotici. Za vas smo spremili 10 zanimljivosti o robotima i robotici, koje će vas pripremiti da bolje prihvatite i razumete revoluciju robota, koja nam predstoji.

Da li ste se ikada zapitali gde se najviše robota koristi?

 Verovatno ćete prvo pomisliti na auto industriju ili neku ozbiljniju granu industrije, međutim u pitanju su predmeti koji su naše detinjstvo učinili lepšim, reč je igračakama, gde je svaka igračkica sama za sebe mali robot. Niste to očekivali, zar ne?

R2-D2

 Naziv kompanije koja je proizvela ovaj robot je „Industrial Automaton“ koja je takođe kreirala i R4-P17 i R5-D4 droide. Takođe, u maju 2014. godine magazin „Smithsonian“ odao je priznanje za legendarnog robota, R2-D2 u članku napisanom od strane Clive Thompsona pod nazivom ,, Skoro kao čovek: Kako je R2-D2 postao najvoljeniji robot u galaksiji.“ Trebalo bi napomenuti da je 2003. godine doživeo vrhunac u svojoj slavi i karijeri i bio proglašen za napoznatijeg robota u svetu.

 

Prvi humanoidni robot

 2000. godine Honda je predstavila ASIMO. On je revolucija u svakom pogledu, ASIMO je prvi pravi humanoidni robot s vrhunskom tehnikom i tehnologijom kretanja – hodanja i trčanja.

Najmanji robot na svetu

 Nova mikro-mašina koju su kreirali naučnici sa MIT i TU inuverziteta u Minhenu sposobna je da se prilagodi uslovima u kojima se nađe, da se kreće po raznim površinama, da pliva, da nosi stvari i da se penje uz teren sa nagibom. Ova naprava teška je 0.31 grama, a široka je 1,6 centimetar. Napravljena je od PVC materijala i sitnih magneta, a toliko je krhka da se može rastvoriti i u acetonu.

Prvi zaposlen robot

 Na pedesetu godišnjicu ITB Berlin, najveće svetske turističke berze, turističkim radnicima i investitorima predstavljen je Mario, prvi humanoidni robot koji je zaposlen na recepciji hotela Marriott Ghent. Maria je kreirala belgijska kompanija KBMT, visok je 57 centimetara, težak je šest kilograma, govori 19 jezika i košta 15 hiljada evra.

Koliko se robota koristi u svetu

 Prema poslednjim istraživanjima utvrđeno je da se u svetu koristi oko 8,6 miliona robota. Međutim, ukoliko bismo danas sve prave robote poređali u jednu kolonu, videli bismo da se 90% njih nalazi u fabrikama i da služe za proizvodnju. Industrijski roboti su mašine koje prosto neke stvari prave bolje od nas. Broj robota raste kako raste cena ljudskog rada. Kako je jedan menadžer iz Dženeral Motors-a šaljivo rekao, kada cena ljudskog rada postane za jedan dolar skuplja po satu, hiljadu novih robota postaće ekonomično. Roboti su dakle ti koji stvaraju materijalnu vrednost i stvaraju profit.

Odakle potiče reč robot

 Reč robot potiče iz češkog jezika. Prvi ga put spominje češki pisac Karel Čapek u svojoj drami R.U.R. (Rossumovi univerzalni roboti), koja je izdana 1920. godine.

Roboti će jednog dana postati učitelji naše dece u školama

 Roboti, kao pomoć nastavnicima informatike, stižu u školske klupe. Đaci će se po prvi put uveriti da programiranje nije apstraktno, jer će ono što su isprogramirali izvršavati roboti. Dosad se za tu obuku prijavilo više od 400 nastavnika, a plan je da svi nastavnici informatike budu uključeni, ali i da svaka škola dobije po pet robota. Međutim, postavlja se pitanje koliko je to izvodljivo...

Prvi industrijski robot

 Prvi industrijski robot je Unimate koji je 1961. godine instaliran na montažnoj traci u fabrici General Motors. Unimate je preuzeo na sebe posao prenošenja livenih delova automobila i njihovo varenje sa šasijom automobila, što je bio veoma opasan posao po ljude zbog gasova koji su se oslobađali prilikom toga. Robot se sastojao od računara koji je upravljao rukom, dok se program za upravljanje čuvao u magnetnoj memoriji.

Leonardo da Vinči i prvi planovi za mašinu

 Leonardov mehanički vitez je prvi dokumentovani humanoidni automat, koji je dizajnirao Leonardno da Vinči 1495. godine. Skice su pronađene u Leonardovoj svesci zajedno sa skicama mehaničkih ptica i insekata koje je autor dizajnirao pokušavajući da imitira prirodu. Nije potpuno jasno da li je Leonardo uspeo da završi svoj projekat robota-viteza, ali su skorije rekonstrukcije pokazale da je robot po nacrtu bio završen i funkcionalan.

 Prema nacrtu, robot je bio odeven u nemačko-italijanski oklop iz kraja 15. veka. Bio je u stanju da vrši čovekolike pokrete, kao što su da ustane i sedne, podigne vizir, nezavisno pomera ruke, glavu i vilicu koja je bila anatomski ispravna. Za pokretanje robota koristio se složeni sistem kablova i koturova. Ovaj projekat je deo Leonardovog istraživanja o “zakonima proporcije“ koje su opisane u Vitruvijevom čoveku.

Autor: Dragica Babić