Da li ste čuli za LOLA 50, ili možda za LOLA 80? Čisto sumnjam da znate da su to nazivi industrijskih robota, proizvedenih kod nas. Evo i nekoliko reči o tome koji su to roboti bili, gde su se koristili i kakve su njihove tehničke karakteristke, a ''naši industrijski roboti'', kojih možda ima još u nekom muzuje, naučnoj instituciji ili institutu su gotovo sugurni ispisali jedan deo naše istorije, one naučne. Reč je Lola institutu i Lola fabrici robota, gde se radilo na razvoju robota, manipulatora i drugih mašina koji su se prvenstveno koristile za potrebe naše industrije, na prostoru bivše Juguslavije, ali i u celom svetu.

 Slobodno možemo reći da je sada robotika SVE, gotovo je ne zamislimo imati neku proizvodnju bez robota, što pogotovo donosi odličan kvalitet proizvoda ali i povećanje proizvodnje. Malo ko zna da smo i mi imali fabriku industrijskih robota, da smo proizvodili robote i druge manipulatore za opsluživanje mašina. Ako pogledamo to malo se druge strane, u zlatnim vremenima kada je naša industrija bila u ekspanziji i kada smo proizvodili gotovo sve, logično je bilo razmišljati kako unaprediti proizvod, poboljšati kvalitet a samim tim i povećati proizvodnju. 

 Tako se i krenulo prvo sa proizvodnjom nekih pomagala tačnije manipulatora koji su opsluživali velike mašine za obradu, livenje pa i za rukovanje materijalima. Ti manipulatori pratkično i jesi prvi roboti, a kod nas su se razviljali 70-tih godina prošlog veka. Zbog same državne politike, prvo se radilo na tome da to sami proizvedemo, kasnije da uvezemo stručnjake ili ukrademo ideju industrijskom špijunažom pa tek u krajnjoj nuždi to kupiti. Što je potpuno drugačije kako se sad radi, ne samo kod nas nego u celom svetu. Skupo je sada razvijati npr. industrijskog robota i softver, jer kompanije kao što su ABB, Fanuc, Kuka i druge rade na tome zadnjih 50 i više godina, sada je teško biti konkurentan ali i oni su počeli kada i mi. Tako da to i nije bilo baš nemoguće, mnogi naši stručnjaci rade u svim ti velikim kompanijama i na neki način su zaslužni za njihov napredak.

 Lola institut i Lola fabrika robota

 Lola institut koji je nekada bio deo fabrike ILR koja se bavila proizvodnjom mašinskih alata, robota, procesne, metalurške i druge opreme. Osnovan je 1963.godine i bio je deo tima prilikom razvoja tih mašina i opereme. Danas, ga možemo pronaći kao samostalno istraživački institut, gde je primarno opredeljenje LOLA instituta primena savremenih naučnih saznanja u industrijskoj praksi i integrisanje rezultata naučno istraživačkih projekata u razvoju novih proizvoda i tehnologija za svetsko tržište.

 Glavna delatnost, Lola instituta, je fokusirana na rad u različitim programskim oblastima kao što su:

  • Računarsko upravljački sistemi;
  • Robotika;
  • Energetika;
  • Procesno mašinstvo i ekologija;
  • Računarska simulacija procesa livenja;
  • Procena rizika bezbednosti i zdravlja na radu;
  • Upravljanje kvalitetom.

 Svi problemi se brzo i efikasno rešavaju uz dobar tim koji čine doktori nauka, magistri, diplomirani mašinski i elektro inženjeri. Lola institut se takođe bavi razvojem robot kontrolera, jezika za programiranje industriskih robota L-IRL i CNC sistema za upravljanje mašinama alatima. Takođe treba napomenuti da robot kontroleri razvijeni u Lola institutu imaju mogućnost upravljanja i uređajima za trening pilota na borbenim avionima.

 Kada je sektor robotike u pitanju u Lola institutu postoji više ogranaka među kojima su:

  • Industrijski roboti;
  • Robot kontroleri i jezik za upravljanje robotima;
  • Uređaj za trening na borbenih aviona.

 LFR - Lola fabrika robota je formirana 1990. godine. To je do danas jedina domaća fabrika robota na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije koja se ozbiljno bavila razvojem i proizvodnjom industrjskih robota, dok je prvi industrijski robot ILROT 5 napravljen još 1980.godine, i imao je 5 osa, dok su prvi manipulatori za opsluživanje mašina alatki, i to specijalnih strugova za obradu letećih i ležećih rukavaca kolenastih vratila, proizvedeni 1974. godine. Roboti proizvedeni na Lola institutu namenjeni su za aplikacije tačkastog zavarivanja, farbanja, manipulacije materijalom (rukovanjem materijalima), čišćenju odlivaka, brušenju, poliranju i za razne druge primene.

 Robot sa šest osa, zglobne konkfiruracije, nosivosti 80 kg razvijen je u Lola institutu i proizveden u Lola Fabrici alatnih mašina (FAM) 1986. godine, nosio je naziv LOLA 80. Kasnije je pet ovih robota je instalirano u robotsku liniju u Fabrici automobila ''Zastava'' u Kragujevcu, na proizvodnji vrata za automobil oznake JUGO FLORIDA. Oni su vršili tačkasto zavarivanje i nanošenja lepka za novu seriji Zastavihim vozila. Kasnije su napravljeni slični roboti LOLA 50 i LOLA 100, dok im je razlika bila uglavnom u nosivosti tj. payload-u.

 Tehničke karakteristike LOLA 50, LOLA 80 i LOLA 100 robota:

 

  U Lola fabrici robota je proizveden i robot LOLA 15, takođe zglobne konfiguracije, nosivosti 15 kg. Namenjen radi izvršavanja eksperimenata vezanih za razvoj sistema za upravljanje kretanjima robota, pogodan je za korišćenje kod aplikacija zavarivanja (elektrolučno, gasno), gasnog sečenja, metalizacije, manipulacije i montaže.

 U periodu od 1991. do 1997.godine je razvijem industrijski robot kontroler i jezik, L-IRL, za upravljanje robotima namenjen za upravljanje njima i automatskim linijama kada su u pitanju najsloženije robotske i industrijske primene. Na razvoju ovog jezika se i danas radi i dalje se unapređuje. Nešto više o ovom softveru biće u nekom od narednih tekstova.

Autor: Dragica Babić