Kako se i naša populacija povećava tako raste i populacija industrijskih robota ali i drugih robota na svetu. Ništa novo zar ne? Prema izveštajima IFR-a (Internacionalne Federacije Robotike) u svetu će se desiti drastičan porast stanovništva robota, čak za 1.4 miliona više robota će postojati do 2019. godine.

 Autonomni automobii, automatizovane montažne linije i bespilotne letelice su najpopularniji novi roboti našeg vremena. Sve dok su nove i uzbudljive, ove tehnologije čeka još dug put pre nego što postanu industrijski standard. Kontinualni napredak u tome kako shvatamo sisteme pokreta, tačnosti robota i mašinskog učenja nam je bliži nego ikada ranije.

Od čoveka do mašine

 Najčešći strah koji se javlja na pomen robotske automatizacije je da će na kraju roboti prevazići ljudski rad u vremenu gde nezaposlenost i ovako predstavlja velik problem.

 Mnogi vide, pa čak i često kritikuju, da kažemo i javno, a sve to ste imali prilike da čitate na nekom od naših prethodnih blogova, je mišljenje čuvenog Bil Gejtsa, više o tome možete pročitati OVDE,  kako roboti ljudima zauzimaju radna mesta u fabrikama, ali ne vide to kao veliki problem jer su to svakako dosadni, monotoni i opasni poslovi po ljude. Iako ovo izgleda veoma bitno običnom radniku kome je to svakodnevnica, ne znači da će to loše uticati na njih, čak šta više može uticati veoma pogodno.

 Sa novim adaptivnim tehnologijama, od robota će se zahtevati da nauče nove zadatke, a zatim da ih sprovode. Umesto da ljudi budu zapošljavani na monotonim pozicijama, poslodavci će umesto toga zapošljavati ljude koji će raditi sa samim robotima i moći će da se fokusiraju na to kako da potencijalne probleme reše na kreativan način. Ovo pruža priliku ljudima da rade rame uz rame sa robotima, to je prednost kolaborativnih robota, a roboti svakako neće zameniti potrebu za čovekovim radom. Ovakav vid automatizacije povoljno utiče i na smanjenje troškova proizvodnje i poboljšanju kvaliteta.

 Kako tehnologija napreduje i pruža nove mogućnosti tako se i naučnici fokusiraju na kreiranje softvera koji omogućuje bolju percepciju robota i ostvarivanje bolje komunikacije sa ljudima i drugim robotima.

Spretnost i ljudski pokreti

 Automatizovani roboti jesu zanimljivi i mogu da pruže mnogo toga, ali se i dalje postavlja pitanje kako izaći na kraj sa zadacima koji zahtevaju spretnost i preciznost? Automatizacija još uvek nije pronašla rešenje za replikaciju ljudske preciznosti, ali se uveliko radi na tome. Kolaborativni roboti su znatno precizniji od standardnih industrijskih robota i imaju veću bezbednost. 

 Premeštanje kutija ili podizanje tone materijala je sada postao jednostavan zadatak za robota, nije da se tu ne koriste i da su to prevazišli, ali to je svakako jednostavna primena. Aplikacije platizacije i rukovanjem materijalima su jedna od najčešće korišćenih u fabrikama.

 Sve u svemu, sa sve više operacija, zadataka i problema koje rešavaju roboti, svet sa 1.4 miliona robota nam deluje dopadljivije. Roboti, pored primene u industriji, nalaze i veliku primenu za pomoć ljudima u raznim sferama života, osmišljajući rešenja za svakodnevne probleme sa kojima se susrećemo.

Autor: Teodora Mitrović