Pre nekoliko dana, naišla sam na intervju, čuvenog američkog investitora, filantropa, jednog od osnivača ,,Microsoft'' kompanije, Bila Gejtsa, za svetski poznat medijski portal ''Quartz''. Sama tematika intervjua je bila veoma interesantna. Govoreno je o činjenici da živimo u vremenu u kom tehnologija abnormalnom brzinom napreduje, širi se u svim granama industrije, pa tako i kada su robotika i mehatronika u pitanju. Uz pomoć razvitka moderne tehnologije, kreirani su i dizajnirani mnogi humanoidni roboti, industrijski roboti, a sam proces uvođenja robota u proizvodnju nepresatno raste.

 Veći deo intervjua bio je koncipiran upravo na brzinu širenja automatizacije širom sveta. Veliko pitanje se postavlja, da li je to dobro ili loše po zaposlene u industriji? Naravno da postoji više aspekata sa kojih možemo posmatrati ovu pojavu, ali moj lični stav ka njoj je veoma pozitivan. Kada samo zamislimo radnike u raznim fabrikama koji imaju veoma monoton posao, obavljaju jednostavne operacije i do hiljadu puta u toku dana, gde im je svaki radni dan isti ili zaposlene koji rade na vrlo opasnim radnim mestima, sažalimo se i shvatimo da ne bismo želeli da se nađemo na njihovom mestu. Danas, zahvaljujući robotima u industriji ni ne moramo. Trenutno se u svetu koristi nešto više od 1.631.600 (kraj 2015) u ove svrhe. Uvođenjem robota na čovekovo radno mesto, jasno je da čovek gubi posao u ovoj sferi posla.

 Ali, ukoliko bi se, kako Bil Gejts kaže uvelo oporezivanje robotskog rada za kompanije koje ih poseduju, i taj novac uložio u neke druge domene i struke, gde je čovekov rad neophodan, sve bi bilo u redu. Državni budžeti bi imali dovoljno novca da obezbede potrebne obuke i kurseve, za zaposlene koji bi menjali svoju struku i dovoljan broj radnih mesta, da se svi oni zaposle. Sa druge strane, sam robot bi verovatno mnogo kvalitetnije izvršavao određenje procese na primer u proizvodnji, preciznije i brže, nego čovek. Ljudi bi na ovaj način bili pošteđeni upravo tih, izuzetno monotonih poslova, a pre svega, ne bi morali da budu izloženi opasnostima u uslovima koji su štetni po čovekov život. Sve to roboti mogu da rade umesto njih. Međutim, roboti nikada ne mogu da zamene ljude u obavljanu nekih poslova. Na primer posao nastavnika, negovatelja starijih osoba, vaspitača, i mnogi drugi. A upravo su ovo deficitarna radna mesta u savremenim društvima.

 Smatram da je Gejtsova ideja da se novac izdvojen od strane kompanija, korisnika robota, koristi za prekvalifikaciju radnika za deficitarna zanimanja, odlična. Jedina dilemma koju imam jeste, da li bi se taj novac zapravo koristio za šta je namenjen ili bi bio iskorišten za neke druge svrhe. Ako se uzme u obzir da se najveći porast broja robota beleži u zemljama u razvoju, poput Kine, koja ima ogroman birokratski sistem, koji bi morao ovome da se prilagodi, verujemo da je tako. Smisao postojanja je evolucija, promena. Ono za šta smo biološki opremljeni je da prepoznamo i da se prilagodimo, svom stalno promenljivom svetu.

Autor: Teodora Mitrović